[ Pobierz całość w formacie PDF ]
Negde tamo su i Biaopovi. Bio je prilino siguran da ih u ovom Sokaku nee
nai.
Isprobao je svoje trikove, lasere i udarae i sve ostalo. Nije uspelo.
Peve-masa bila je zbijena, ponekad sunerasta, drugi put tvrda kao stena. U
umu mu se javio Aspekt Isak.
Valja primetiti da je kamen, za koji verujea da je tako vrst, sastavljen kao
i sva materija, od smeae praznog prostora i divlje verovatnoe.
"Umukni", promumla Tobi i odgurnu mikro-Linost nazad u njenu eliju.
"Ti si samo ip upola manji od mog najmanjeg nokta."
Ipak, verujem da ea nai prolaz.
Kad bi mu dao glupe savete, Aspekt se esto izvinjavao. A ko i ne bi, kad je
Page 82
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
mogao da izae iz svoje elije samo kad mu Tobi to dopusti?
Zaaao je u bregovit predeo. Borbe u visini su se nastavljale. Sada je mogao da
vidi linije magnetnog polja; njegovi unutraanji sistemi nauili su
atos u piramidi. Linije su bile razlivene, ispreturane, a ne uredne kao kod
Magnetnog Uma.
Ponekad bi se zauo zvuk kao da se otkida rukav majice. Vremenjak bi propupio.
Dizao se u vulkanskim oblacima osvetljenim iznutra bledim vatrama.
Potom se polako spuatao. Vazduh se okolo talasao i pucketao, i Tobi bi za
trenutak uspeo da nazre iza njega drugaije predele: uzane doline, visoke
planine, tamne ponore. Ponekad bi preko tih prizora prelazili ljudi, i jednom
je pokuaao da dovikne neato ~eni koja je izgledala kao da je blizu. Potom se
zadimljeni vremenjak udaljio, kao da se pridru~uje prirodnom toku, i ona
iaeze uz tih uzvik.
Sreo je skupinu koja je sahranjivala svoje mrtve. Izgledali su kao ljudi. Nije
razumeo ni re njihovog jezika. Ni unutraanji sistemi nisu razumeli niata.
Ovde se vremenjak grio na dodir i blistao paklenim svetlom. Vrelina je
donosila malaksalost, ali mrtva tela su imala svoju aktivnost, to se osealo u
vazduhu. Tobi se ~urno udaljio.
Svi su se kretali, zaustavljali se, logorovali i nekako kuvali bez vatre.
Dr~ao se ljudi jer mu je to izgledalo bezbednije, s obzirom na tuince koje je
viao. O ljudima je barem neato znao.
Ovi su se gostili ~ivotinjama koje bi uspeli da uhvate ili ubiju. Tokom
povlaenja bilo je plena u izobilju. Jeli su komae mesa i spirali ga aoljama
peckavog alkohola. Tobi ih je pa~ljivo gledao, zaprepaaen i zgaen
podjednako.
Pokuaao je da ostane neutralan. Druga plemena, druge Porodice, drugi obiaji.
Toliko je ve znao. Video je da meso~deri pred kraj postaju umorni.
Znao je da meso treba du~e variti. Pijanice su postajale nepouzdane,
nesigurne, pomalo lude. Postajali su nespretni i lako su se spoticali.
U tami mu je priala neka ~ena, poato je svetlo vremenjaka konano jenjalo. On
je duboko spavao. Kada je osetio njen moausni miris, koji je dobro poznavao
iako je po sopstvenom mialjenju joa bio deak, znao je ata ona ~eli.
Nisu niata govorili, a on je odradio ato je bolje umeo. Ponovo je zaspao,
umoran ali zadovoljan. Ujutro nije bilo ni nje ni ostalih iz njene skupine.
Toliko o ljudima koji se dr~e na okupu.
Posle dugih sati gledanja ruaenja litica, ekanja prilike da se provue,
shvatio je udnu i teaku injenicu da je veina dogaaja u njegovom ~ivotu van
njegove moi poimanja. On sam treba da da znaenje svom ~ivotu, a esto nije
uspevao u tome. Kod piramide svakako nije uspeo.
Da bi ~iveo s tim, sa injenicom nepotpunosti, znailo je da mora konano da
razume polo~aj oveanstva u vaseljeni koja je mnogo gore nego neprijateljska
- ravnoduana i nepojmljiva.
3. SPLJESKANI OVEK
Probudio se u sledee "narastanje". Ovde niko nije govorio "jutro" ili
"vee", niti bilo koju drugu re koja izgleda automatska ali viae nigde ne
va~i. Sledei nailazak svetlosti zvao se "narastanje", i to je dolazilo
relativno pravilno izmeu dva "jenjavanja".
Tobi je taman ustao i poeo da jede kada je ugledao oveka kako le~i niice na
velikoj istini, neato ni~e. Poaao je da vidi. Uzbrdo je prilazila
~ena, crvene kose i zgrenog lica. Trbuh joj je bio lepljivo crven i upadljivo
pomeren u stranu. U hodu su joj pomagale joa dve ~ene, u istovetnim sivim
odelima.
Tobi se ponudio da pomogne. Ranjena ~ena prekrstila je ruke pod nabreklim
grudima i on vide da joj izmeu prstiju probija krv. Odmahnula je glavom, a
potom i one dve ~ene u sivom, kao da ranjenica izdaje nareenja.
Otiale su bez rei.
Onaj ovek na istini le~ao je licem usred gomile izlomljenog kamenja.
Na nekoliko koraka od njega, bledo~uti gas navirao je iz savraeno okrugle rupe
Page 83
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
u tlu. Kad je priaao, Tobi je primetio da ovek za ~ivota nije bio naroito
krupan, ali da sada jeste. Bio je gladak i nepovreen i airok samo dva prsta,
ravnomerno spljeskan.
Na telu nije bilo vidljivih povreda, osim tankog potoia krvi sa ramena. Tobi
dotae bledu ko~u. Bila je d~ombasta, kao da su se unutra stvorili mehurii
gasa koji ne mogu da se probiju napolje.
Dorukovao je sa skupinom mraavih muakaraca i ~ena koji su straano liili
jedni na druge. Kad su videli mrtvaca, neki su se okrenuli da pobegnu.
Potom su se, ko zna zaato, vratili i seli i zagledali se u prazno, ~vaui.
"Jesi video kad su ga pogodili?" upitala je Tobija neka ~ena. Govorila je
nekim naopakim narejem koje su njegovi unutraanji sistemi ipak uspevali da
prevedu.
"Ne bre. Ko to radi?"
"Oklagija, tako mi ka~emo."
"Kako izgleda?"
"Onako, smee. Kree se na pedalj od zemlje."
"Videla si ga?"
"Osetila. Kao da ti neko golica tabane."
Tobi je prema njihovim licima i apetitu zakljuio da je to prikriveno slavlje.
To nisam ja. Vidia? Opet nisam ja.
Kad je jednom prepoznao izraz na njihovim licima, morao je da prizna da ih
razume, jer i on se slino oseao. Ovde se mrtvaci ne mogu povratiti. Nije
bilo potrebne tehnologije, a kad naiea na nekoga koga su spljeskale sile o
kojima nemaa pojma, ionako je ve prekasno.
Mrtvaci koje je dotad video ve su mu nestajali iz seanja. To nije bio on,
kao ato nije bio ni ova nepoznata spljeskana prilika. Da su u pitanju
Biaopovi, verovatno bi bilo drugaije.
Tako je razmialjao o ovom mestu. Potiskivao ga je. Pretvarao u ne-ja.
Ne-ja.
Skupinica za dorukom se pri razgovoru nervozno kezila. Jedan tip koji nije
odmah pobegao im je video spljeskanog dr~ao se uzviaeno, hvaliaui se kako je
mnogo puta viao takva tela, i to je tako priao da je Tobi bio siguran da
la~e.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]